Снеддонова синдромска терапија није ефикасна

Снеддонов синдром се манифестује кожним лезијама у облику црвено-плавих тачака, које се формирају ретко. Образац спотова се не мења. Поред тога, постоје различити симптоми из централног нервног система, најчешће од прелазне природе. Поред тога, могу се појавити венски улкуси, формирање венских тромба и плућна емболија.

Клинички ток Снеддоновог синдрома са укључивањем унутрашњих органа, нпр .: Снеддонов синдром. Бубрези, срце, су чести, али абнормалности су дискретне и због тога се не примећују никакви клинички знаци. У неким случајевима лупус антикоагулант се примећује у серуму пацијената, иако Снедтонов синдром није повезан са системским еритематозом лупуса. Ток болести је обично хроничан, дуготрајан, међутим, компликације у облику можданог удара могу довести до смрти пацијента.

Препознавање Снеддоновог синдрома

Дијагноза Снеддоновог синдрома је могућа након откривања вазодилатације мреже (са типичном морфолошком сликом ткива посуде која се налази дубље) и симптома повезаних са абнормалним функционисањем централног нервног система.

У диференцијацији Снеддоновог синдрома присуство антардардиолипин синдрома (карактеристична антитела присутна у крвном серуму и други симптоми коегзистирају), нодуларни артеритис и системски еритематозни лупус (нарочито у облицима који раде са присуством лупус антикоагуланта у крвном серуму) треба искључити.

Лечење и прогноза Снеддоновог синдрома

Снеддонова синдромска терапија није ефикасна, примена глукокортикостероида и имуносупресивних препарата нема корисне терапеутске ефекте.

Ацетилсалицилна киселина се користи као профилактичка мера. Прогноза у Снедтоновом синдрому није успјешна, болест је хронична. Постоји висок ризик од можданог удара, што је опасно за здравље и живот пацијената.